PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI

RAD VAN RADNOG ODNOSA – PRIVREMNI I POVREMENI POSLOVI

Prema članu 197. Zakona o radu, poslodavac može da za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Za obavljanje privremenih i povremenih poslova ne zasniva se radni odnos, već je to ugovorni odnos van radnog odnosa.

LICA SA KOJIMA SE MOŽE ZAKLJUČITI UGOVOR O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA
Poslodavac može zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1. Nezaposlenim licem
2. Zaposlenim licem koji radi nepuno radno vreme
3. Korisnikom starosne penzije
4. Ovi ugovori se mogu zaključiti i posredstvom omladinske ili studentske zadruge. Privremene ili povremene poslove preko omladinske i studentske zadruge mogu obavljati isključivo lica starija od 15, a mlađa od 30 godina i studenti.

KOJI SU USLOVI ZA OBAVLJANJE OVIH POSLOVA
Uslovi za obavljanje ovih poslova su:
1) da se radi o poslovima koji mogu da budu iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca,
2) da se obavljanju po prethodno zaključenom ugovoru
3) da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini
4) obavljaju se po ugovoru van radnog odnosa i ne moraju biti utvrđeni pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta

Vremensko ograničenje se odnosi na određeni posao koji ne može da traje duže od 120 radnih dana, a jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i može da po završetku tog posla zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima na drugom poslu. Faktiučki, jedno lice može da radi kod istog poslodavca više meseci u toku jedne kalendarske godine godine, prelazeći sa jednog na drugi privremeni odnosno povremeni posao.
U rad od 120 radnih dana računaju se radni dani, bez obzira koliko je vremenski trajalo radno vreme ( 3, 6 ili 12 časova), a ne računaju se dani u kojima lice koje obavlja privremene i povremene poslove nije radio zbog bolesti ili druge vrste odsustvovanja sa rada. Radno vreme se utvrđuje ugovorom i može da se obavlja sa punim i nepunim radnim vremenom.

PRIMERI PRIVREMENIH I POVREMIH POSLOVA:
1) sajamska prodaja i prezentacija proizvoda
2) prodaja brošura i reklamiranje novih proizvoda u određenom periodu
3) akvizierski i inksasantski poslovi
4) privremeno izvođenje kulturno-umetničkog i zabavanog programa
5) sezonski poslovi

KOJI SE POSLOVI NE MOGU OBAVLJATI NA OSNOVU UGOVORA O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA
Poslovi koji se ne mogu obavljati na osnovu ugovora o privremenim i povremnim poslovima su:
1) Poslovi iz delatnosti poslodavca koji su utvrđeni aktom o sistematizaciji i koje obavlja određeni broj zaposlenih, a povremeno se javlja potreba za većim brojem zaposlenih npr. izvršenje ugovornih obaveza u određenom roku, sezonsko povećanje posla i dr., poslodavac za te poslove ne može angažovati nova lica zaključivanjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, već zaključivanjem ugovora o radu na određeno vreme.
2) radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog – poslodavac ne može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, već samo može da zaključi ugovor o radu na određeno vreme do povratka odsutnog zaposlenog
3) drugi poslovi koji po svojoj prirodi nemaju karakter privremenih i povremenih poslova

ZAKLJUČENJE UGOVORA
Poslodavac je dužan da za obavljanje privremenih i povremenih poslova zaključi ugovor u pisanoj formi sa licem za obavljanje tih poslova i on obavezno mora da sadrži: podatke o poslodavcu i radniku, opis posla koji će se obavljati, ugovoreno radno vreme, mesto obavljanja posla, period na koji se zaključuje ugovor i iznos naknade za rad.
Ugovorom se mogu odrediti i druga prava za uposlenog, kao što su: naknada troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada, troškovi službenog putovanja u zemlji i inostranstvu. O svemu tome odlučuje poslodavac ukoliko su takva prava predviđena opštim aktom i u skladu sa sopstvenim finansijskim mogućnostima.
Ugovorom mogu biti predviđeni uslovi i razlozi zbog kojih poslodavac može otkazati ovaj ugovor i pre isteka roka na koji je zaključen.

NAKNADA ZA RAD I OBAVEZA PRIJAVE NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Pored naknade za rad, licima koja obavljaju privremene i povremene poslove pripada i pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti i poslodavac je dužan da ove doprinose obračuna i uplati na način i u skladu sa zakonom. Pravo na uplatu ovih doprinosa ne pripada jedino članovima omladinske i studentske zadruge koji su mlađi od 26 godina i koji se nalaze na redovnom školovanju.

Lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima uživaju sva prava na bezbednost i zdravlje na radu, kao i pravo na naknadu štete po osnovu povrede na radu, ali ne u skladu sa Zakonom o radu, već po osnovu Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđena je obaveza poslodavca da kod zaključenja ovog ugovora podnese prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za onog radnika koji nije pre toga već bio osiguran po nekom drugom osnovu.
Tako, ako se angažuje nezaposleno lice ili korisnik starosne penzije, podnosi se prijava na obavezno socijalno osiguranje.
Ako se radno angazuje lice koje je već zaposleno kod drugog poslodavca za nepuno radno vreme, tada se podnosi prijava na obavezno socijalno osiguranje do iznosa punog radnog vremena.
Ako se radno angažuje lice preko zadruge, tada zadruga ima obavezu da izvrši prijavu i uplati doprinose. Pri tom, ako se preko zadruge angažuju učenici i studenti mlađi od 26 godina oni neće imati penzijsko osiguranje, a invalidsko i zdravstveno osiguranje će imati samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

PRAVA LICA KOJA ZAKLJUČUJU UGOVOR O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA

Lica koja obavljaju ove poslove ne uživaju mnoga od prava koja Zakon o radu garantuje licima koja su u radnom odnosu bilo na određeno bilo na neodređeno vreme. Ovo se prevashodno odnosi na nepostojanje zakonom predviđene zaštite od otkaza ovakvog ugovora, nepostojanje zakonom garantovanog prava na godišnje odmore i odsustva, minimalnu zaradu, prava koja zaposleni u radnom odnosu imaju po osnovu toplog obroka, minulog rada, otpremnine, i sl.

Sva ova pitanja se kod privremenih i povremenih poslova uređuju isključivo ugovorom o obavljanju privremenih ili povremenih poslova, a ne Zakonom o radu.

ZLOUPOTREBE OVAKVIH UGOVORA

Nesavesni poslodavci često sa zaposlenima zaključuju fiktivne ugovore o obavljanju privremenih i povremenih poslova, umesto ugovora o radu na određeno ili neodređeno vreme. Međutim, bez obzira da li su zaposleni sa poslodavcem zaključili ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ukoliko su za to ispunjeni uslovi, zaposleni mogu zahtevati od nadležnog suda da utvrdi da se zapravo radi o radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme.

Uslovi za to su da ugovor o privremenim i povremenim poslovima koji su zaključili sa poslodavcem predstavlja simulovani pravni posao, odnosno da su poslovi na kojima rade predviđeni pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca kao redovni poslovi za koje se zasniva radni odnos, kao i da su na tim poslovima proveli određeno vreme (u slučaju da se traži utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno).

Sa druge strane, ukoliko su poslovi koje zaposleni obavljaju po svojoj prirodi zaista privremeni ili povremeni poslovi, prekoračenje maksimalnog perioda trajanja ovakvih poslova ne daje mogućnost zaposlenima da traže preobražaj ovakvog odnosa u radni odnos koji se zasniva ugovorom o radu.

Ukoliko su utvrdi da su zaposleni faktički bili u radnom odnosu kod poslodavca, a ne u režimu privremenih i povremenih poslova, oni će uživati sva prava i obaveze koje zaposleni na tim radnim mestima imaju kod poslodavca, počev od prava na zaradu, prava na zaštitu od otkaza ugovora o radi i tako dalje.

U svakom slučaju, ukoliko smatraju da im poslodavac uskraćuje bilo koja od zakonom garantovanih ili ugovorenih prava, lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima mogu se obratiti i nadležnim inspekcijama rada i poreskoj inspekciji i tražiti zaštitu svojih prava, kao i kontrolu zakonitosti postupanja poslodavca.

PRIMER OBRAČUNA:

Ukoliko neto naknada iznosi 10.000,00 dinara, bruto naknada iznosi 14.265,33 dinara.
Porez i doprinosi na teret zaposlenog iznose 4.265,00 dinara, a na teret poslodavca 2.553,49 dinara.
Ukupni porez i doprinosi iznose 6.818,82 dinara.
Ukupni trošak iznosi 16.818,82 dinara.